Startap koji na računu ima tri miliona dinara ne mora da raspolaže sa tri miliona dinara za razvoj poslovanja. Deo tog iznosa možda je namenjen za plate, poreze, dobavljače ili ranije preuzete ugovorne obaveze. Ako osnivač sve posmatra kao slobodan kapital, jedna pogrešna investicija može ugroziti narednih nekoliko meseci rada.
Finansijska infrastruktura startapa zato mora da postoji od prvog dana. Poslovni račun, knjigovodstvo, poreska evidencija, plan novčanog toka i kontrola troškova čine njenu osnovu. Ipak, preporučila bih još nešto: sistem koji svakog petka može da odgovori na pitanje koliko novca firma zaista sme da potroši.
Za početak nije potreban skup poslovni softver. Mnogo je važnije da svaki finansijski podatak ima svoje mesto, odgovornu osobu i jasan rok za proveru.
Novac na računu podelite u tri kategorije
Prva stvar koju bih postavila u novom startapu jeste interna podela novca. Stanje na bankovnom računu pokazuje koliko sredstava firma poseduje u tom trenutku, ali ne i koliko ih može bezbedno potrošiti.
Zato predlažem tri kategorije:
- Obavezni novac: Sredstva za poreze, zarade, doprinose, dobavljače i ostale dospele ili ugovorene obaveze.
- Zaštitna rezerva: Kapital namenjen za slučaj kašnjenja uplata ili neočekivanih troškova.
- Razvojni novac: Iznos koji ostaje na raspolaganju za marketing, opremu, nove zaposlene i druge investicije.
Pogledajmo ilustrativan primer startapa koji ima 3.000.000 dinara.
Osnivač može videti tri miliona dinara na računu. Prema predloženom internom pravilu, za nove projekte ima samo 950.000 dinara.
Takva podela nije računovodstvena kategorija i ne menja zakonske obaveze. Ona predstavlja konzervativno pravilo kontrole potrošnje. Iznosi se moraju uskladiti sa stvarnim rokovima, dospelim obavezama i već planiranim ulaganjima.
Moj savet je da slobodan kapital računate tek nakon što izdvojite poznate obaveze. Rezervu zatim prilagodite riziku poslovanja.
Pravna forma određuje finansijska pravila poslovanja
Preduzetnik i društvo sa ograničenom odgovornošću nemaju iste obaveze, poreski tretman ni mogućnosti za buduće investitore.
Preduzetnik za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom svojom imovinom. Kod DOO društvo načelno odgovara svojom imovinom, uz izuzetke predviđene zakonom.
Razlikuju se i načini vođenja poslovnih knjiga, oporezivanja i raspolaganja dobiti.
Ako planirate tehnološki startap sa više osnivača i budućom prodajom udela, DOO može biti pogodniji izbor. Kod samostalne uslužne delatnosti preduzetnička forma može imati određene administrativne i poreske prednosti.
Više o kriterijumima možete pročitati u tekstu kako odabrati pravnu formu.
Pre registracije proverite i sam postupak osnivanja. Prema Agenciji za privredne registre, registracione prijave za osnivanje DOO, AD, KD i OD podnose se isključivo elektronski od 17. maja 2023. godine, osim propisanih izuzetaka.
Poreske obaveze proverite pre prve fakture
Posebnu pažnju posvetila bih PDV statusu.
Prema pravilima Poreske uprave, obaveza evidentiranja za PDV postoji kada relevantan promet u prethodnih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara, uz odgovarajuća pravila za početak obavljanja delatnosti i dobrovoljni ulazak u sistem.
Za startap koji prodaje usluge inostranim klijentima dodatno je važno pravilno utvrditi mesto prometa i poreski tretman transakcija. Ukupan promet na bankovnom računu nije automatski jednak prometu relevantnom za PDV prag.
Obaveze elektronskog fakturisanja takođe zavise od statusa subjekta i vrste transakcije. Ministarstvo finansija objavilo je izmene Zakona o elektronskom fakturisanju u septembru 2026. godine.
Zbog toga bih još pre prve fakture dogovorila proveru poreskog režima i načina izdavanja računa. Na sajtu Pitaj knjigovođu dostupne su informacije o knjigovodstvenim uslugama za preduzetnike i DOO, uključujući poreske evidencije, obračun zarada i elektronske fakture.
Odgovornosti između osnivača i računovođe treba da budu jasno dogovorene. Posebno je važno utvrditi ko dostavlja dokumentaciju, ko proverava rokove i ko odobrava konačne iznose za plaćanje.
Poslovni račun treba da podrži kontrolu troškova
Izbor banke često se svodi na cenu mesečnog održavanja. Smatram da je takav pristup nepotpun, naročito kod startapa koji redovno posluje sa inostranstvom.
Preporučujem poređenje ukupnih bankarskih troškova kroz očekivani broj transakcija.
Narodna banka Srbije objavljuje uporedne preglede naknada za platne račune i pojedine usluge. Takvi podaci mogu pomoći pri izboru banke.
Proverite cenu deviznih transfera, dostupnost izvoda u formatu pogodnom za knjigovodstvo i mogućnost dodele različitih korisničkih ovlašćenja.
Ko sme da odobri veći trošak?
Kod startapa sa dva osnivača predložila bih jednostavno pravilo:
Jedna osoba može pripremiti plaćanje. Za iznose iznad internog limita potrebno je dodatno odobrenje.
Na primer, za jednokratne troškove iznad 100.000 dinara oba osnivača moraju potvrditi poslovnu svrhu i iznos. Granica od 100.000 dinara samo je primer internog pravila, ne zakonska obaveza.
Važno je imati i zapis o odobrenju. Jedna potvrda elektronskom poštom ili u namenskom poslovnom sistemu može sprečiti kasnije nesporazume.
Pravilo dva datuma za svaku fakturu
Većina novih preduzetnika zna koliko je fakturisala tokom meseca. Mnogo manje pažnje posvećuje datumu očekivane naplate.
Zato bih za svaku izlaznu fakturu pratila dva datuma:
- Datum dospeća: Kada klijent prema ugovoru mora da plati.
- Datum očekivane naplate: Kada realno procenjujete da će novac stići.
Ta dva datuma ne moraju biti ista.
Recimo da je startap izdao fakturu od 600.000 dinara sa rokom plaćanja od 30 dana. Klijent je tokom prethodnih saradnji redovno kasnio još deset dana.
U pravnoj i računovodstvenoj evidenciji zadržavate ugovoreni datum dospeća. U konzervativnom planu novčanog toka možete koristiti datum koji je deset dana kasnije.
Takva procena ne menja klijentovu obavezu. Ona samo štiti budžet od previše optimističnih očekivanja.
Za nove klijente, bez istorije naplate, koristila bih više scenarija. Posebno bih obeležila uplate od kojih zavisi isplata zarada.
Koliko košta deset dana kašnjenja?
Pretpostavimo da startap ima mesečne novčane izdatke od 900.000 dinara.
Prosečan dnevni odliv, uz pojednostavljenu pretpostavku od 30 dana, iznosi:
900.000 ÷ 30 = 30.000 dinara
Za deset dana poslovanja potrebno je približno 300.000 dinara.
Ako ključna faktura kasni deset dana, firma mora imati dovoljno drugih sredstava za obaveze koje dospevaju u međuvremenu.
Važno ograničenje: stvarna plaćanja nisu ravnomerno raspoređena tokom meseca. Zarade, porezi i zakup mogu dospeti istog dana. Zato ovaj račun služi samo kao prvi pokazatelj potrebne likvidnosti.
Precizniji plan mora da sadrži stvarne datume svakog većeg plaćanja.
Budžet pravite po nedeljama, ne samo po mesecima
Mesečni budžet predstavlja koristan pregled, ali može sakriti kratkoročni manjak novca.
Predlažem projekciju novčanog toka za narednih 13 nedelja. Takav period obuhvata približno jedno tromesečje i omogućava dovoljno detaljan pregled naplate, troškova i očekivanog stanja računa.
Za svaku nedelju unesite:
Obratite pažnju na najniže projektovano stanje tokom narednih 13 nedelja, ne samo na stanje poslednje nedelje.
Ako jedna nedelja pokazuje manjak od 250.000 dinara, kasniji veliki priliv ne rešava automatski ranije dospele obaveze.
Takav pregled omogućava da blagovremeno dogovorite naplatu potraživanja, promenite raspored troškova ili obezbedite odgovarajuće finansiranje.
Test novog zapošljavanja pre potpisivanja ugovora
Novi zaposleni može povećati kapacitet startapa. Ipak, odluka o zapošljavanju treba da bude zasnovana na ukupnom finansijskom efektu.
Ne bih posmatrala samo ugovorenu neto zaradu.
U računicu treba uključiti ukupan trošak zaposlenja, opremu, softverske licence, eventualnu obuku i druge obaveze poslodavca.
Pretpostavimo sledeći ilustrativan scenario:
- Ukupan dodatni mesečni novčani trošak zaposlenja: 240.000 RSD.
- Jednokratna oprema i početni troškovi: 180.000 RSD.
- Period koji želimo da finansijski pokrijemo: šest meseci.
Proračun izgleda ovako:
240.000 × 6 + 180.000 = 1.620.000 RSD
Za šest meseci novog radnog mesta potrebno je obezbediti 1.620.000 dinara dodatnog kapitala ako radno mesto u tom periodu ne generiše dodatne naplaćene prihode.
Naravno, zapošljavanje može doneti rast prodaje i veću efikasnost. Međutim, buduće prihode ne bih unapred uračunavala u osnovni scenario bez dovoljno pouzdanih dokaza.
Moj predlog je da se pre svakog novog zapošljavanja proveri koliko će firma imati slobodnog kapitala u najnepovoljnijoj nedelji planiranog perioda.
Dokumentacija mora biti dostupna i bez osnivača
U malim firmama dokumentacija često završava u privatnoj elektronskoj pošti ili na računaru jedne osobe.
Problem postaje očigledan kada ta osoba nije dostupna. Firma tada može izgubiti pristup ugovorima, fakturama ili dokazima o plaćanju.
Zato bih postavila centralnu arhivu sa odvojenim kategorijama za ugovore, ulazne račune, izlazne fakture, bankarske izvode i poresku dokumentaciju.
Svaki dokument treba povezati sa odgovornom osobom i odgovarajućim pravima pristupa.
Ovlašćenja za banku, SEF i poreske portale moraju biti organizovana u skladu sa pravilima njihovih pružalaca. Privatne lozinke ne treba deliti među članovima tima.
Posebno je važno unapred dogovoriti ko može da preuzme administrativne poslove tokom odsustva osnivača.
Jedan dokument koji bih obavezno napravila
Nazvala bih ga „Mapa finansijskih odgovornosti“.
U toj tabeli nalazile bi se četiri kolone:
Tabela ne prenosi zakonsku odgovornost na druga lica. Njena svrha je da svi članovi tima znaju gde postupak počinje i ko donosi konačnu odluku.
Finansijski pokazatelji koje investitor može da proveri
Investitori žele da vide kako startap koristi novac i koliko su njegove finansijske procene pouzdane.
Osnivač koji planira prikupljanje kapitala treba da može da objasni odnos prihoda, troškova, dugova i raspoloživih sredstava.
Na sajtu See Invest Expo već postoji tekst o tome kako analizirati finansije firme. Isti osnovni principi finansijske provere mogu poslužiti i osnivačima, uz prilagođavanje činjenici da startapi često nemaju dugu istoriju poslovanja.
Posebnu pažnju posvetila bih razlici između tri iznosa:
- Ugovoreni prihod: Vrednost zaključenih poslova.
- Računovodstveni prihod: Prihod priznat prema odgovarajućim pravilima.
- Naplaćeni prihod: Novac koji je stvarno primljen.
Na primer, godišnji ugovor od 1.200.000 dinara ne znači automatski da firma odmah ima toliki iznos na računu ili da je ceo iznos odmah računovodstveni prihod.
Ako je ugovorena mesečna usluga uz mesečnu naplatu od 100.000 dinara, plan novčanog toka mora pratiti pojedinačne očekivane uplate.
Takva razlika je važna pri proceni koliko brzo firma može da finansira rast.
Finansijski pregled petkom kao stalna navika
Ne bih čekala kraj meseca da proverim finansijsko stanje startapa.
Uvela bih kratak pregled svakog petka, sa pet pitanja:
- Koliko novca trenutno imamo na računima?
- Koliko je već namenjeno poznatim obavezama?
- Koje naplate kasne duže od ugovorenog roka?
- Koja nedelja u naredna tri meseca ima najniže projektovano stanje?
- Koju novu finansijsku obavezu možemo da preuzmemo bez ugrožavanja rezerve?
Odgovori mogu stati na jednu stranicu.
Ako je razlika između planiranog i stvarnog stanja velika, potrebno je ustanoviti uzrok pre naredne investicije.
Posebno bih pratila svako novo mesečno plaćanje koje se automatski obnavlja. Softverske pretplate, marketinški alati i spoljni saradnici često stvaraju trajne obaveze koje ostaju u budžetu duže od prvobitno planiranog perioda.
Svaku novu pretplatu treba povezati sa odgovornom osobom i datumom provere opravdanosti troška.
Prvih 30 dana odlučuje koliko ćete kasnije imati kontrole
Prvog meseca postavila bih pravnu i poresku osnovu poslovanja, bankarske račune, evidenciju faktura i centralnu dokumentaciju.
Nakon toga bih uvela podelu raspoloživog novca i projekciju za narednih 13 nedelja.
Do kraja meseca svaka važna finansijska obaveza treba da ima odgovornu osobu, rok i definisan postupak odobravanja.
Najkorisniji rezultat nije obimna dokumentacija. To je mogućnost da u svakom trenutku odgovorite na tri pitanja: koliko novca imate, koliko ste već dužni da potrošite i koliko smete da uložite u sledeću poslovnu odluku.
Ako su ta tri iznosa jasna, osnivač ima mnogo bolju osnovu za zapošljavanje, razvoj proizvoda i razgovore sa investitorima.