Poslodavac u Srbiji ima obaveze koje počinju pre prvog radnog dana zaposlenog i traju tokom celog radnog odnosa. Deo obaveza odnosi se na ugovor, prijavu, zaradu, poreze, doprinose i evidencije, a drugi deo na bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu zaposlenih, odmore, odsustva i naknade.
Zakon o radu uređuje osnovna prava i obaveze iz radnog odnosa, dok Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje mere koje poslodavac mora da sprovede radi sprečavanja povreda, profesionalnih bolesti i rizika u radnoj sredini. Poslodavac mora da ima dokumentaciju, sprovedene procedure i uslove rada koji odgovaraju poslu koji zaposleni obavlja.
Obaveze pre početka rada
Pre nego što zaposleni počne da radi, poslodavac mora da završi osnovne pravne i administrativne korake. Najveći rizik nastaje kada osoba već radi, a ugovor, prijava ili obaveštenja nisu završeni na vreme.
Ugovor o radu
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad. U njemu treba da budu navedeni podaci o poslodavcu i zaposlenom, naziv posla, opis posla, mesto rada, dan početka rada, vrsta radnog odnosa, radno vreme, zarada i druga prava.
Ugovor treba da obuhvati:
- naziv i sedište poslodavca
- ime i prezime zaposlenog
- naziv i opis posla
- mesto rada
- vrstu radnog odnosa
- trajanje ugovora kod rada na određeno vreme
- dan početka rada
- radno vreme
- osnovnu zaradu i elemente za obračun zarade
- rokove za isplatu zarade
- druga prava iz radnog odnosa
Prijava na obavezno socijalno osiguranje
Poslodavac mora da prijavi zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje pre stupanja na rad. CROSO portal omogućava elektronsku prijavu pre početka rada zaposlenog ili drugog radno angažovanog lica.
Prijava obuhvata:
- penzijsko i invalidsko osiguranje
- zdravstveno osiguranje
- osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Zaposleni ne sme da počne da radi bez prijave. Kod kontrole, inspekcija najpre proverava ugovor, prijavu i datum početka rada.
Obaveštenja koja zaposleni mora da dobije
Pre početka rada zaposleni treba da dobije jasne informacije o pravima, obavezama i uslovima rada. Posebno je važno pismeno obaveštenje o zabrani zlostavljanja na radu, jer Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu predviđa obavezu poslodavca da zaposlenog upozna sa pravima, obavezama i postupkom zaštite.
Poslodavac treba da obezbedi:
- obaveštenje o uslovima rada
- obaveštenje o pravima i obavezama iz radnog odnosa
- obaveštenje o zabrani zlostavljanja na radu
- informacije o licima kojima se zaposleni obraća u slučaju problema
- uputstva za bezbedan početak rada
Zarada, porezi i doprinosi
Zarada je jedna od osnovnih obaveza poslodavca. Poslodavac mora da obračuna i isplati zaradu u skladu sa zakonom, ugovorom o radu, pravilnikom o radu ili kolektivnim ugovorom.
Isplata zarade
Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno, u rokovima koji su utvrđeni opštim aktom ili ugovorom o radu. Poslodavac mora da zaposlenom dostavi obračun zarade za svaki mesec.
Obračun zarade treba da pokaže:
- osnovnu zaradu
- uvećanja zarade
- naknade zarade
- porez na zaradu
- doprinose
- odbitke
- neto iznos za isplatu
Kada zarada kasni, poslodavac i dalje mora da dostavi obračun. Taj obračun ima značaj za zaposlenog jer pokazuje iznos koji potražuje.
Minimalna zarada
Minimalna zarada se utvrđuje po radnom času. Za 2026. godinu minimalna cena rada iznosi 371 dinar neto po radnom času i primenjuje se od 1. januara 2026. godine.
Poslodavac mora da obrati pažnju na broj radnih sati u mesecu, jer mesečni iznos minimalne zarade zavisi od fonda sati. Satnica je pravno polazište za obračun.
Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu kada radi u okolnostima koje zakon posebno prepoznaje.
Uvećanje se odnosi na:
- rad na dan praznika koji je neradni dan
- noćni rad
- prekovremeni rad
- minuli rad
- druge osnove utvrđene opštim aktom ili ugovorom
Poslodavac mora da vodi tačnu evidenciju radnog vremena, jer bez toga nema urednog obračuna prekovremenog, noćnog i prazničnog rada.
Porezi i doprinosi
Poslodavac obračunava i plaća porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Ova obaveza ide zajedno sa isplatom zarade i ne sme da se prebacuje na zaposlenog van zakonskog obračuna.
Doprinosi se odnose na:
- penzijsko i invalidsko osiguranje
- zdravstveno osiguranje
- osiguranje za slučaj nezaposlenosti
Radno vreme, odmori i odsustva
Radno vreme mora biti uređeno ugovorom, opštim aktom i organizacijom rada. Poslodavac treba da obezbedi radno vreme u zakonskim granicama i da vodi evidenciju rada.
Puno i nepuno radno vreme
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim kada zakon ili opšti akt predviđa kraće puno radno vreme. Nepuno radno vreme mora biti jasno navedeno u ugovoru.
Poslodavac treba da definiše:
- dnevno radno vreme
- nedeljni fond sati
- raspored smena
- rad od kuće ili rad na daljinu
- evidenciju dolazaka i odlazaka
- uslove za prekovremeni rad
Zaposleni ima pravo na odmor u toku dnevnog rada. Dužina pauze zavisi od trajanja dnevnog rada.
Poslodavac treba da obezbedi:
- pauzu od najmanje 15 minuta za rad duži od 4 časa, a kraći od 6 časova
- pauzu od najmanje 30 minuta za rad od najmanje 6 časova dnevno
- pauzu od najmanje 45 minuta za rad duži od 10 časova dnevno
Pauza se uračunava u radno vreme.
Dnevni i nedeljni odmor
Zaposleni ima pravo na dnevni i nedeljni odmor. Poslodavac mora da organizuje rad tako da zaposleni ima vreme za oporavak između dva radna dana i tokom nedelje.
To je posebno važno kod:
- smenskog rada
- rada vikendom
- rada na terenu
- sezonskog rada
- prekovremenog rada
- noćnog rada
Godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih dana. Zaposleni ne sme da se odrekne prava na godišnji odmor, a poslodavac ne sme da zameni korišćenje odmora novčanom isplatom, osim kod prestanka radnog odnosa za neiskorišćene dane.
Poslodavac treba da vodi:
- plan korišćenja godišnjih odmora
- rešenja o godišnjem odmoru
- evidenciju iskorišćenih dana
- evidenciju preostalih dana
- dokumentaciju kod prenosa odmora
Naknade koje poslodavac mora da obezbedi
Pored zarade, zaposleni ima pravo na određene naknade troškova i naknade zarade. Deo prava važi za sve zaposlene, dok se deo aktivira samo kada postoje konkretni uslovi.
Naknada troškova prevoza
Poslodavac zaposlenom nadoknađuje troškove dolaska i odlaska sa rada u visini cene karte u javnom saobraćaju, osim kada je prevoz obezbeđen na drugi način.
U praksi je potrebno urediti:
- način obračuna prevoza
- dokazivanje troška
- mesečni iznos
- slučajeve rada od kuće
- promenu adrese zaposlenog
Ishrana u toku rada i regres
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac treba da odredi:
- iznos naknade za ishranu
- način isplate
- iznos regresa
- dinamiku isplate
- obračun kroz zaradu
Službeni put i rad na terenu
Kada zaposleni ide na službeni put ili radi na terenu, poslodavac treba da obezbedi naknadu troškova u skladu sa zakonom i internim aktima.
Troškovi se odnose na:
- prevoz
- smeštaj
- dnevnice
- ishranu
- druge opravdane troškove
- putne naloge i izveštaje
Bolovanje i naknada zarade
Kod privremene sprečenosti za rad, zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Za bolest ili povredu van rada naknada ide najmanje u visini propisanoj zakonom, dok za povredu na radu i profesionalnu bolest važe povoljnija pravila za zaposlenog.
Poslodavac treba da čuva:
- doznake
- obračune naknade
- dokumentaciju o povredi na radu
- komunikaciju sa nadležnim fondom
- internu evidenciju odsustva
Bezbednost i zdravlje na radu
Bezbednost i zdravlje na radu nisu samo pitanje opreme. Poslodavac mora da ima procenu rizika, obuku, nadzor, uputstva, odgovorna lica, dokumentaciju i uslove rada koji smanjuju mogućnost povreda i profesionalnih bolesti.
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uređuje preventivne mere, prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca, obuku, konsultovanje, stručne ispite, registre povreda, nadzor i kaznene odredbe.
Akt o proceni rizika
Poslodavac mora da ima akt o proceni rizika za radna mesta u radnoj sredini. Kroz taj dokument utvrđuju se opasnosti, štetnosti, nivo rizika i mere za smanjenje rizika.
Akt o proceni rizika treba da obuhvati:
- opis radnih mesta
- opasnosti na radnom mestu
- štetnosti u radnoj okolini
- procenu nivoa rizika
- mere za smanjenje rizika
- odgovorna lica
- rokove za sprovođenje mera
- potrebnu ličnu zaštitnu opremu
- lekarske preglede za radna mesta sa povećanim rizikom
Akt se ažurira kada se promene uslovi rada, uvede nova oprema, promeni tehnologija, otvore nova radna mesta ili se pojave nove opasnosti.
Organizacija poslova bezbednosti i zdravlja na radu
Poslodavac mora da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu. U zavisnosti od delatnosti, broja zaposlenih i rizika, poslodavac imenuje odgovarajuće lice ili angažuje licencirano pravno lice odnosno preduzetnika. Zakon posebno navodi delatnosti u kojima se imenuje savetnik za bezbednost i zdravlje na radu, uključujući građevinarstvo, poljoprivredu, šumarstvo, rudarstvo, prerađivačku industriju, snabdevanje energijom, snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, trgovinu na veliko, saobraćaj, skladištenje i zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
Poslovi bezbednosti obuhvataju:
- praćenje stanja bezbednosti
- predlaganje preventivnih mera
- kontrolu primene mera
- učešće u izradi akta o proceni rizika
- obuku zaposlenih
- pregled radne opreme i uslova rada
- evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja
Obuka zaposlenih za bezbedan rad
Zaposleni mora da bude osposobljen za bezbedan i zdrav rad. Obuka se sprovodi pri zasnivanju radnog odnosa, premeštaju na druge poslove, uvođenju nove opreme, promeni tehnologije i promeni procesa rada.
Obuka treba da obuhvati:
- opasnosti na radnom mestu
- pravila bezbednog rada
- pravilnu upotrebu opreme
- postupanje u slučaju povrede
- postupanje u slučaju požara ili evakuacije
- korišćenje lične zaštitne opreme
- zabrane i ograničenja tokom rada
Poslodavac mora da ima dokaz o sprovedenoj obuci. Usmena instrukcija bez evidencije nije dovoljna za ozbiljan sistem zaštite.
Zaštitna oprema za rad treba da bude usklađena sa procenom rizika, vrstom posla i opasnostima kojima su zaposleni izloženi tokom rada.
Lična zaštitna oprema se ne nabavlja nasumično. Ona se određuje prema radnom mestu, riziku i propisanim merama. Kod jednog zaposlenog to mogu biti zaštitne rukavice i zaštitne naočare, dok kod drugog posao zahteva zaštitu disajnih organa, zaštitnu obuću, antifone, šlem, zaštitno odelo ili opremu za rad na visini.
Poslodavac treba da obezbedi:
- zaštitne rukavice
- zaštitne naočare
- zaštitu lica
- zaštitne šlemove
- zaštitnu obuću
- zaštitnu odeću
- opremu za zaštitu sluha
- zaštitu disajnih organa
- opremu za rad sa hemikalijama
- opremu za varenje
- opremu za rad na visini
- prsluke visoke vidljivosti
- sredstva za prvu pomoć
Oprema mora da bude odgovarajuće veličine, ispravna, dostupna zaposlenom i zamenjena kada se ošteti ili izgubi zaštitnu funkciju. Poslodavac ne ispunjava obavezu samo time što je opremu kupio. Potrebno je da zaposleni zna kako se oprema koristi i da rukovodioci kontrolišu njenu primenu.
Kako bi bili sigurni da je zaštitna oprema za rad izrađena prema zakonskim standardima, najbolje je da za nabaku odaberete poznatog dobavljača, kao na primer Safety Shop.
Prva pomoć na radnom mestu
Poslodavac mora da organizuje prvu pomoć na radnom mestu. To podrazumeva dostupnu opremu, obučena lica i jasan postupak u slučaju povrede ili naglog pogoršanja zdravlja zaposlenog.
Sistem prve pomoći treba da obuhvati:
- ormarić ili komplet prve pomoći
- obučena lica za pružanje prve pomoći
- raspored opreme po lokacijama
- istaknute brojeve hitnih službi
- procedure za prijavu povrede
- evidenciju povreda
- redovnu proveru sadržaja kompleta
Lekarski pregledi za radna mesta sa povećanim rizikom
Kod radnih mesta sa povećanim rizikom poslodavac mora da obezbedi prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa aktom o proceni rizika i propisima. Zaposleni ne treba da bude raspoređen na posao za koji ne ispunjava posebne zdravstvene uslove.
Ovo se posebno odnosi na poslove sa:
- radom na visini
- izloženošću hemikalijama
- bukom
- vibracijama
- prašinom
- opasnim mašinama
- radom u skučenom prostoru
- radom pod posebnim psihofizičkim opterećenjem
Zaštita zaposlenih i zabrana diskriminacije
Poslodavac mora da obezbedi radnu sredinu u kojoj se poštuje dostojanstvo zaposlenih. Zakon zabranjuje diskriminaciju i uređuje zaštitu zaposlenih po različitim osnovima, uključujući pol, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, političko uverenje i sindikalno članstvo.
Zabrana diskriminacije
Diskriminacija je zabranjena kod zapošljavanja, raspoređivanja, napredovanja, zarade, uslova rada, obrazovanja, otkaza i drugih prava iz radnog odnosa.
Poslodavac treba da spreči diskriminaciju kroz:
- jasne kriterijume zapošljavanja
- jednake uslove rada
- objektivne kriterijume napredovanja
- jednake plate za isti ili uporediv posao
- dokumentovane odluke
- obuku rukovodilaca
- unutrašnji postupak za prijave
Zaštita od zlostavljanja na radu
Zlostavljanje na radu obuhvata ponašanje koje se ponavlja i ima za cilj ili posledicu povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja ili položaja zaposlenog.
Poslodavac treba da ima:
- pismeno obaveštenje zaposlenima
- postupak za podnošenje zahteva za zaštitu
- lica nadležna za postupanje
- evidenciju podnetih zahteva
- mere za sprečavanje odmazde
- obuku rukovodilaca
Zaštita ličnih podataka zaposlenih
Poslodavac obrađuje lične podatke zaposlenih samo u meri koja je potrebna za radni odnos, obračun zarade, prijave, evidencije, bezbednost i zakonske obaveze.
Potrebno je urediti:
- ko ima pristup podacima
- koje podatke poslodavac obrađuje
- svrhu obrade
- rok čuvanja dokumentacije
- zaštitu kadrovske dokumentacije
- postupanje sa osetljivim podacima
- pristup zaposlenog sopstvenim podacima
Posebno zaštićene kategorije zaposlenih
Zakon posebno štiti trudnice, porodilje, roditelje, maloletne zaposlene, osobe sa invaliditetom i zaposlene sa zdravstvenim ograničenjima. Poslodavac mora da uskladi organizaciju rada sa pravilima koja se odnose na ove kategorije.
Trudnice, porodilje i roditelji
Trudnica i zaposlena koja doji dete ne sme da radi poslove koji su štetni po njeno zdravlje ili zdravlje deteta. Kada postoji rizik, poslodavac treba da obezbedi odgovarajuće poslove ili odsustvo u skladu sa zakonom.
Poslodavac treba da obrati pažnju na:
- zabranu štetnih poslova
- raspored radnog vremena
- noćni rad
- prekovremeni rad
- porodiljsko odsustvo
- odsustvo radi nege deteta
- zaštitu od otkaza u zakonom propisanim slučajevima
Maloletni zaposleni
Za zaposlene mlađe od 18 godina važe posebna ograničenja. Oni ne smeju da rade na poslovima koji mogu da ugroze zdravlje, moral ili obrazovanje, niti na poslovima sa povećanim rizikom kada zakon to zabranjuje.
Poslodavac treba da proveri:
- vrstu posla
- radno vreme
- zabranu noćnog rada kada se primenjuje
- zabranu prekovremenog rada
- zdravstvenu sposobnost
- propisane saglasnosti i dokumentaciju
Zaposleni sa zdravstvenim ograničenjima
Kada zaposleni ima zdravstvena ograničenja, poslodavac mora da poštuje nalaze nadležnih organa i medicine rada. Raspoređivanje na poslove mora biti u skladu sa sposobnošću zaposlenog.
To znači da treba proveriti:
- lekarske nalaze
- ograničenja za radno mesto
- rizike na poslu
- mogućnost raspoređivanja
- potrebna prilagođavanja
- dokumentaciju o promeni poslova
Evidencije i dokumentacija poslodavca
Uredna dokumentacija štiti poslodavca i zaposlenog. Bez dokumenata teško se dokazuje da su obaveze sprovedene, čak i kada je poslodavac u stvarnosti preduzeo određene korake.
Kadrovska dokumentacija
Poslodavac treba da vodi dokumentaciju za svakog zaposlenog.
U dosijeu zaposlenog treba da se nalaze:
- ugovor o radu
- aneksi ugovora
- prijava na osiguranje
- rešenja o odmoru
- rešenja o odsustvima
- obračuni zarade
- dokazi o obuci
- lekarski pregledi kada su potrebni
- upozorenja i odluke kada postoje
- dokumentacija o prestanku radnog odnosa
Evidencija radnog vremena
Evidencija radnog vremena je važna za obračun zarade, prekovremenog rada, noćnog rada, rada na praznik i odmora.
Evidencija treba da pokaže:
- početak rada
- kraj rada
- pauze
- odsustva
- prekovremene sate
- noćni rad
- rad praznikom
- rad vikendom
- smenski rad
Dokumentacija iz bezbednosti i zdravlja na radu
Poslodavac treba da ima dokumente koji dokazuju da su mere bezbednosti sprovedene.
To uključuje:
- akt o proceni rizika
- zapisnike o obuci
- uputstva za bezbedan rad
- evidenciju lične zaštitne opreme
- dokaze o pregledima opreme za rad
- evidenciju povreda
- izveštaje o povredi na radu
- plan prve pomoći
- dokumentaciju medicine rada
- ugovor sa licenciranim pravnim licem kada je angažovano
Prestanak radnog odnosa
Prestanak radnog odnosa mora biti sproveden u skladu sa zakonom. Poslodavac treba da vodi računa o osnovu prestanka, rokovima, dokumentaciji i isplati svih pripadajućih iznosa.
View this post on Instagram
Otkaz od strane poslodavca
Kada poslodavac daje otkaz, mora da postoji zakonit razlog i procedura. U pojedinim slučajevima potrebno je prethodno upozorenje zaposlenom, rok za izjašnjenje i odluka o otkazu.
Dokumentacija treba da obuhvati:
- razlog za otkaz
- dokaze
- upozorenje kada je potrebno
- izjašnjenje zaposlenog
- odluku o otkazu
- pouku o pravnom leku
- odjavu sa osiguranja
- konačan obračun
Isplate pri prestanku rada
Pri prestanku radnog odnosa poslodavac mora da izvrši konačan obračun.
To uključuje:
- neisplaćenu zaradu
- naknadu zarade
- naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor
- druga ugovorena ili zakonska primanja
- otpremninu kada je propisana
Odjava zaposlenog
Poslodavac mora da izvrši odjavu zaposlenog sa obaveznog socijalnog osiguranja. Datum odjave treba da bude usklađen sa datumom prestanka radnog odnosa iz odluke ili sporazuma.
Najvažnija lista za poslodavce
Poslodavac koji želi da proveri da li je ispunio osnovne zakonske obaveze treba da prođe kroz sledeću listu.
Pre početka rada
- ugovor o radu je potpisan
- zaposleni je prijavljen preko CROSO portala
- zaposleni je dobio obaveštenje o uslovima rada
- zaposleni je dobio obaveštenje o zabrani zlostavljanja
- postoji opis posla
- postoji osnovna dokumentacija u dosijeu zaposlenog
Tokom rada
- zarada se isplaćuje u zakonskom roku
- porezi i doprinosi se obračunavaju i plaćaju
- zaposleni dobija obračun zarade
- vodi se evidencija radnog vremena
- obezbeđeni su pauza, dnevni odmor i nedeljni odmor
- godišnji odmor se planira i dokumentuje
- isplaćuju se naknade koje zaposlenom pripadaju
- poštuje se zaštita od diskriminacije i zlostavljanja
Bezbednost i zdravlje na radu
- postoji akt o proceni rizika
- organizovani su poslovi bezbednosti i zdravlja na radu
- zaposleni su obučeni za bezbedan rad
- obezbeđena je odgovarajuća lična zaštitna oprema
- oprema za rad je ispravna
- prva pomoć je organizovana
- lekarski pregledi se sprovode kada su potrebni
- povrede na radu se prijavljuju i evidentiraju
Posebne situacije
- trudnice i porodilje imaju zakonsku zaštitu
- maloletni zaposleni rade samo poslove koji su dozvoljeni
- zaposleni sa zdravstvenim ograničenjima ne obavljaju poslove koji im nisu dozvoljeni
- službeni put i terenski rad su dokumentovani
- otkaz i prestanak rada se sprovode po zakonu
Zaključak
Zakonske obaveze poslodavca u Srbiji obuhvataju mnogo više od potpisivanja ugovora i isplate plate.
Poslodavac mora da obezbedi zakonit početak rada, urednu prijavu, redovnu zaradu, plaćene doprinose, evidencije, odmore, naknade i bezbedne uslove rada.
Posebnu pažnju treba posvetiti proceni rizika, obuci zaposlenih i zaštitnoj opremi, jer se propusti u tom delu najbrže vide kroz povrede, inspekcijski nadzor i pravne posledice.