Bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji obavezuje svakog poslodavca da rad organizuje tako da se rizici na vreme prepoznaju, procene i smanje koliko god je moguće. To obuhvata akt o proceni rizika, obuku zaposlenih, ličnu zaštitnu opremu, lekarske preglede za poslove sa povećanim rizikom, vođenje evidencija i prijavu povreda na radu u propisanim rokovima.
Za poslodavce je važno da obaveze ne ostanu samo u dokumentaciji. Svaka mera mora da bude povezana sa konkretnim poslovima, opremom, radnim prostorom, organizacijom rada i rizicima kojima zaposleni mogu da budu izloženi. Propusti mogu da dovedu do povreda, prekida rada, inspekcijskih mera i visokih novčanih kazni.
U nastavku ćemo vam predstaviti koje zakonske obaveze poslodavac ima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji, kako se one primenjuju i na šta treba posebno obratiti pažnju.
Oprema za bezbednost na radu
Oprema za bezbednost na radu obuhvata sredstva koja zaposlenima pružaju zaštitu tokom obavljanja posla.
Poslodavac mora da obezbedi opremu koja odgovara rizicima na radnom mestu, da bude ispravna za upotrebu i dostupna zaposlenima pre početka rada.
Šta spada u opremu za bezbednost na radu
U opremu za bezbednost na radu spadaju:
- zaštitna odeća i obuća
- zaštitne rukavice
- zaštitne kacige
- zaštitne naočare i viziri
- zaštita sluha
- zaštitne maske i respiratori
- oprema za rad na visini
- zaštitne ograde i štitnici na mašinama
- oprema za prvu pomoć
- protivpožarna oprema
- bezbednosna signalizacija
Obaveze poslodavca u vezi sa opremom
Poslodavac ne obezbeđuje opremu samo formalno. On mora da vodi računa da oprema odgovara poslu koji se obavlja, da zaposleni znaju kako se koristi i da se oštećena oprema zameni na vreme.
Poslodavac treba da obezbedi
- opremu usklađenu sa procenom rizika
- jasno uputstvo za korišćenje
- obuku zaposlenih za pravilnu upotrebu
- zamenu oštećene ili dotrajale opreme
- kontrolu korišćenja opreme
- evidenciju o izdatoj zaštitnoj opremi
Zaštitna oprema ima svrhu samo ako se koristi pravilno. Zaposleni mora da zna kada se oprema koristi, kako se podešava, kako se održava i kome prijavljuje oštećenje ili kvar.
Najčešći propusti poslodavaca
Najveći problemi nastaju kada oprema postoji u dokumentaciji, ali se ne koristi pravilno na radnom mestu. Propusti se najviše odnose na:
- neizdavanje potrebne opreme
- korišćenje oštećene opreme
- pogrešan izbor opreme za konkretan posao
- izostanak obuke
- izostanak kontrole tokom rada
Šta zakon propisuje za bezbednost i zdravlje na radu
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje da poslodavac mora da obezbedi i sprovodi preventivne mere kojima se štite život i zdravlje zaposlenih. Obaveze poslodavca važe za sve aktivnosti, sve nivoe organizacije rada i ceo radni proces. Poslodavac se ne oslobađa odgovornosti ni kada angažuje spoljnog saradnika ili licencirano pravno lice za poslove bezbednosti i zdravlja na radu.
Osnovne obaveze poslodavca
Poslodavac mora da organizuje rad tako da se rizici prepoznaju pre nego što dođe do povrede ili oštećenja zdravlja. To znači da mere zaštite ne treba da postoje samo u dokumentima, već i na radnom mestu.
Poslodavac je dužan da obezbedi
- preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu
- odgovarajuće uslove radne sredine
- sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu koja ne ugrožavaju zaposlene
- obuku zaposlenih za bezbedan i zdrav rad
- uputstva za bezbedan način rada
- finansijska sredstva za sprovođenje mera
- opšti akt kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti
Troškovi sprovođenja mera ne smeju da budu prebačeni na zaposlenog. Zakon jasno propisuje da bezbednost i zdravlje na radu predstavljaju obavezu poslodavca, ali i pravo zaposlenih.
Opšti akt i ugovor o radu
Poslodavac treba opštim aktom da utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Kod poslodavaca sa do deset zaposlenih, ta pitanja mogu da budu uređena ugovorom o radu ili drugim ugovorom u skladu sa propisima o radu.
Akt o proceni rizika kao osnovna obaveza poslodavca
Akt o proceni rizika je jedan od najvažnijih dokumenata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac mora da ga donese u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj sredini. U njemu se utvrđuju rizici, mere za njihovo smanjenje i rokovi za sprovođenje tih mera.
Šta sadrži akt o proceni rizika
Akt o proceni rizika treba da prikaže kako izgleda radni proces, koja sredstva za rad se koriste, koje opasnosti postoje i koje mere poslodavac primenjuje da bi zaštitio zaposlene.
Akt obuhvata
- opis poslova i radnog procesa
- sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu
- opasnosti i štetnosti na radnom mestu
- procenu rizika od povrede ili oštećenja zdravlja
- mere za smanjenje rizika
- rokove za sprovođenje mera
- posebne uslove za radna mesta sa povećanim rizikom
Procena rizika nije jednokratna obaveza. Poslodavac mora da menja akt kada se pojavi nova opasnost, kada se promeni nivo rizika, uvede novo radno mesto, nova tehnologija ili kada se promene uslovi rada.
Obuka zaposlenih za bezbedan rad
Obuka zaposlenih je obavezna pre nego što zaposleni počne da radi na određenom radnom mestu. Poslodavac mora da sprovede obuku kod zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, premeštaja na druge poslove, uvođenja nove tehnologije, promene opreme za rad ili promene radnog procesa.
Šta obuka treba da obuhvati
Obuka mora da bude povezana sa konkretnim radnim mestom. Zaposleni treba da zna kojim rizicima je izložen, koje mere zaštite mora da primenjuje i kako pravilno koristi sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu.
Obuka treba da obuhvati
- prava i obaveze zaposlenih
- rizike na radnom mestu
- mere za bezbedan i zdrav rad
- pravilno korišćenje opreme
- postupanje u slučaju opasnosti
- pravila za prijavu nepravilnosti
- praktičnu proveru znanja na radnom mestu
Obuka se obavlja teorijski i praktično, prema programu koji donosi poslodavac. Provera teorijske i praktične obučenosti obavlja se na radnom mestu, a obuka mora da bude na jeziku koji zaposleni razume.
Kada se obuka ponavlja
Periodična obuka se sprovodi u propisanim rokovima. Za radna mesta sa povećanim rizikom obuka se ponavlja najkasnije u roku od jedne godine od prethodne obuke. Za ostala radna mesta rok je najkasnije tri godine.
Obuka ne treba da bude samo potpis na papiru. Poslodavac mora da proveri da li zaposleni razume pravila, da li zna kako se posao obavlja bezbedno i da li ume da primeni mere zaštite tokom rada.
Lekarski pregledi za poslove sa povećanim rizikom
View this post on Instagram
Lekarski pregledi su obavezni kada zaposleni radi na poslovima za koje je aktom o proceni rizika utvrđen povećan rizik. Poslodavac tada mora da obezbedi prethodni lekarski pregled pre početka rada, kao i periodične preglede tokom rada. Ista obaveza važi i za zaposlene koji rade noću.
Lekarski pregled se ne određuje proizvoljno. Osnov za pregled je radno mesto, vrsta posla, uslovi rada i rizici kojima je zaposleni izložen.
Poslodavac mora da obezbedi lekarski pregled kada zaposleni
- radi na radnom mestu sa povećanim rizikom
- počinje rad na poslovima sa posebnim zdravstvenim uslovima
- nastavlja rad na poslovima za koje su propisani periodični pregledi
- radi noću
- obavlja posao kod kog zdravstveno stanje utiče na bezbednost rada
Evidencije koje poslodavac mora da vodi
Poslodavac mora da vodi propisane evidencije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. One pokazuju koje mere su sprovedene, ko je obučen, koja oprema je izdata, koja radna mesta imaju povećan rizik i da li su obavljeni potrebni pregledi i ispitivanja. Ministarstvo za rad navodi pravilnik o načinu vođenja i rokovima čuvanja evidencija među važećim podzakonskim aktima za ovu oblast.
Šta se evidentira
Evidencije treba da budu tačne, ažurne i povezane sa stvarnim stanjem na radnom mestu. Nije dovoljno da poslodavac ima opštu dokumentaciju ako u njoj nema podataka o zaposlenima, opremi, pregledima i obukama.
Poslodavac vodi evidencije o
- radnim mestima sa povećanim rizikom
- zaposlenima obučenim za bezbedan i zdrav rad
- izdatoj ličnoj zaštitnoj opremi
- povredama na radu
- profesionalnim bolestima
- pregledima i proverama opreme za rad
- ispitivanjima uslova radne sredine
- zaposlenima izloženim posebnim štetnostima
Evidencije pomažu poslodavcu da prati obaveze i da na vreme reaguje kada treba obnoviti obuku, zameniti opremu, organizovati pregled ili izvršiti proveru uslova rada. One su važne i u slučaju inspekcijskog nadzora, jer pokazuju da mere nisu ostale samo na nivou plana.
Prijava povreda na radu i obaveštenje inspekcije
Kada dođe do povrede na radu, poslodavac mora da reaguje odmah i u propisanim rokovima. Kod smrtne, kolektivne ili teške povrede na radu, kao i kod opasne pojave koja može da ugrozi bezbednost zaposlenih, poslodavac mora odmah, a najkasnije u roku od 24 časa, da obavesti nadležnu inspekciju rada i MUP.
Rokovi za prijavu
Rok zavisi od vrste povrede ili događaja. Ozbiljniji slučajevi zahtevaju hitno obaveštavanje nadležnih organa, dok se lakše povrede prijavljuju u kraćem zakonskom roku.
Poslodavac prijavljuje
- smrtne povrede odmah, najkasnije u roku od 24 časa
- kolektivne povrede odmah, najkasnije u roku od 24 časa
- teške povrede odmah, najkasnije u roku od 24 časa
- opasne pojave odmah, najkasnije u roku od 24 časa
- lake povrede zbog kojih zaposleni nije sposoban za rad duže od tri dana, najkasnije u roku od pet radnih dana
- profesionalnu bolest, najkasnije u roku od pet dana od dobijanja mišljenja zdravstvene ustanove
Izveštaj o povredi na radu
Pored prijave, poslodavac mora da sačini izveštaj o povredi na radu ili profesionalnoj bolesti. Taj izveštaj se dostavlja zaposlenom, nadležnoj organizaciji zdravstvenog osiguranja i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Izveštaj treba da sadrži
- podatke o zaposlenom
- podatke o poslodavcu
- opis događaja
- mesto i vreme povrede
- okolnosti pod kojima je došlo do povrede
- podatke o posledicama povrede
- mere koje su preduzete nakon događaja
Odgovornost poslodavca i kazne za propuste
Poslodavac snosi odgovornost za organizovanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu. Angažovanje savetnika, saradnika, pravnog lica ili preduzetnika za poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne oslobađa poslodavca odgovornosti.
Kada poslodavac može da odgovara
Odgovornost postoji kada poslodavac ne obezbedi propisane mere, ne vodi dokumentaciju, ne obuči zaposlene, ne obezbedi zaštitnu opremu ili ne prijavi povredu u zakonskom roku.
Najveći propusti su
- izostanak akta o proceni rizika
- neorganizovana obuka zaposlenih
- neizdata ili neispravna zaštitna oprema
- rad bez potrebnog lekarskog pregleda
- nevođenje propisanih evidencija
- neprijavljivanje povrede na radu
- izostanak pregleda opreme za rad
- nepostupanje po merama inspekcije
Novčane kazne
Za najteže prekršaje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu propisane su visoke novčane kazne. Pravno lice može biti kažnjeno od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, dok su posebne kazne propisane za preduzetnika, odgovorno lice kod poslodavca i poslodavca fizičko lice.
Zaključak
Zakonske obaveze poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji obuhvataju mnogo više od osnovne dokumentacije.
Poslodavac mora da proceni rizike, obezbedi odgovarajuću opremu, sprovede obuku zaposlenih, organizuje lekarske preglede kada su propisani, vodi evidencije i prijavljuje povrede na radu u zakonskim rokovima.